Нећу данас да водим кишу у шетњу.
Истргне ми се из руке,
испрска пролазнике,
па им на крају данa ја будем крива!
Играћемо се у стану
док не прође облак за којим јури,
па ћемо на миру да шетамо:
ја и киша у мени!
А ветар?!
Ветар је још тежи за шетњу.
Уствари ја још не знам шта он тачно ради:
шета, скаче, лети,
звижди, завија, савија, пева?!
А ако је стварно расположен,
отме ми кишу из руку,
па хоће да je љуби,
да заједно са њом плеше…
Никога данас нећу да водим у шетњу…
видећемо се увече,
када дођу да преспавају у мени.
shunjalica
9. December 2010. at 16:32
Peščana, sjajni su ti ovi drugari-vragolani i za šetnju i za snove…
Nego, pogled s tvog prozora isti kao i s mog, priznaj da smo drugarci iz kvarta??
Peščanik
9. December 2010. at 17:00
Potpuno su blesavi, ne mogu da izadjem na kraj sa njima kada ih uhvate njihove bube….;)
A pogled sa ovih naših prozora je najlepši u gradu, nisam mogla da odolim, pa se doselih baš ovde ….
shunjalica
9. December 2010. at 17:07
Sad kad si stigla zimska čarolija može da počne.
Peščanik
9. December 2010. at 17:08
Jeeeeeeeeeeee
Sanjar u prolazu
9. December 2010. at 21:01
pored vetra i kiše i pahulje se doselile na ovaj blog…
lepi stihovi, ali kišu iz duše treba pod hitno oterati..
Peščana
9. December 2010. at 21:24
slažem se, zato sam i prizvala ove bele pahulje….
uspešno leče
Šovlja
10. December 2010. at 22:09
Auuuuuu!
Ja nisam verovala da sa kišom uopšte može bilo šta normalno da se radi, ali posle tebe i Vece – i ja bih se družila s njom.
S vetrom ne, on je sebičan.
Divne reči!!!
P.S. – Dobro je što si na WordPress-u, mnogo je bolji!
Peščana
10. December 2010. at 22:32
Mašta može svašta….a vetar je stari kavkadzija, mada ume i da šarmira
P.S. na P.S. ostavila sam oproštajno pismo na Blogger- u, tako da definitivno ostajem ovde
srebrnastopaperje
11. December 2010. at 16:15
lepršavo : )
Peščana
11. December 2010. at 16:39
to su oni dani kada se smejemo uprkos kiši
malabreskva
13. December 2010. at 17:19
Čarobno!!! Sviđa mi se !!!!!
Peščana
13. December 2010. at 19:05
Drago mi je da uživaš!
sarah
15. December 2010. at 23:03
bezi kiso s’prozora …
divne reci, divna igra…kisu sam zamislila kao suze, a vetar kao nekog ko zeli da ih obrise
*srecna sam da mogu da ostavljam komentare bez mozganja
dobro dosla u nasu druzinu
Peščana
16. December 2010. at 10:05
Hvala Saro, to je magija pesme, svako je može čitaiti na svoj način, meni je uvek zanimljivo da vidim vaše reakcije
Ja sam taj dan bila jako raspoložena, pa smo vukli svako na svoju stanu: kiša i vetar na sumorno, a ja na šareno…mislim da je bilo nerešeno!
some old piano
17. December 2010. at 23:24
E…pa nećemo tako..ne diraj mi vetar…veruj mi ,nije sumoran
Peščana
18. December 2010. at 18:39
Dooooobro…. onda tebi vetar, meni kiša….
uh, kada malo bolje razmislim bolje si prošao!
tangolina
19. December 2010. at 19:56
Molim i meni malo vetra, može i olujnog
Mada bi i tvoj olujni bio veseljak 
Peščana
20. December 2010. at 23:02
Ima vetra dovoljno za sve! Dobro mi došla!;)….i neka duva na veselo