Мађионичару чаролијашу

 

У твојим рукама
све је само игра вајања…
оштра ивица времена губи суровост,
дајеш јој могућност лако остваривог циља.

Моје време си лако скратио.
Једном руком правиш облике,
прстима друге осликаваш бравуре:
сваки облик изгледа могућ,
савачији хаос сагледив,
језици савршено преводиви…
у твoјим рукама!

Покретом предвиђаш
линије мојих дана,
налазиш рупе у закону хаоса,
све умеш да објасниш без обмане.

Једино је твоје време заточеник,
мучено и прогањано од истог судије…
Снага примењивости слаби,
када твоја патња доће на ред…
врата су јој унапред затворена,
кључеви прогутани,
туђи трикови јефтини,
а други маћионичари одавно прогнани!

Где да купим чаролију за тебе?!

Парковијада

Дошла сам да видим јесен,
парче мириса у густом граду.
Замолићу те да седнеш до мене,
у први ред…
ово је најбоља клупа у парку!

Седи,
желим са неким да поделим овај филм,
да и када се представа заврши,
до касно у ноћ,
причамо о овом распадању лета,
лист по лист…

Не откривај истину
случајним критичарима,
да смо безнадежно изгубљени
у мирису осушених боја… и киши!

Тврдоглаво тврдим

Да ли знаш?
колико сам тврдоглаво тврдила
да ми се неће десити да се угасим!?

Ма каквим ми злом крв тровали,
знала сам да ћу остати – ЈА!
Необорена, чврста,
тврдоглаво у сан загледана.

Знаш ли?
са каквом сам лакоћом веровала
да нема пада
који ме може ослепети,
урлика пред којим ћу занемети!?

Да ли знаш?
како сам тврдоглаво умела
да дан обојим осмехом,
да у ранама зацелим,
болесна устанем
и тврдоглаво да тврдим
да нећу умрети?

Да ли знаш?
како сам тврдоглаво певала
када су сви плакали!
А из пада се пробудиш
изненађено празан,
нагло израстеш у – НИШТА!
Обори те налет лаког ветра
док у великој борби
догореваш ватром сопствене снаге.

Разумеш ли?
није тешко
борити се, пасти,
ни после пада устати, ма не!
То су дечје игре!
Покретна сенка бити,
безлична, продужена рука ничега! –
то је хорор коме се не надаш!

Знаш ли?
да ништа не помаже
када пред очима огољена
пукне издаја!
Каква лаж! да смо после пада јачи,
…само смо свеснији….
а боли што више нема бајке
у којој можеш
тврдоглаво да тврдиш
да тај Хад теби неће да се деси.