Балкански књижевни гласник – нови број

balkanwriters/broj24

Објављено под именом Јасмина Маринковић 😉

Advertisements

Несебично

Пусти ме да се јoш једном

сигурна пробудим у хармонијама.

Да одиграм улогу великог свирача!

Још једном да одсвирам приглупу младу,

наивно дете, поквареног старца…

да изневерим идеал,

поклoним се у публици – Теби,

за жвакање звука на суво,

за лакоћу којом је обојен немир.

Волела сам наклон у просутим ритмовима…

звук освојен жељом да свирам из потребе…

заљубљена у инструмент

који ћу једном освојити.

Недовршена

Ни у једном од снова

нисам довршена.

Укопана у туђи одабир,

 

немо се гурам за место

у једном од ћошкова.

Потонуо је бес у маску осмеха,

а ти заборављаш да сам

на једном од путева

забола заставу предаје.

Ако покушам да прегризем ланац

остаће траг зуба

на погрешном врату.

Покидаћу узалуд мрежу маште

у коју поново нећу моћи да се уплетем.

Зашто тражиш у копијама

мојих делова – мене,

и гураш ме на параду поређења?

Ја стојим овде пред тобом,

испричана немиром,

оголела сумњом, рођена болом.

То не могу да избришем,

то је есенција корова,

која је у мени зарасла заувек!

Немој ме мењати,

само наслони тај обасјани длан

да одржи равнотежу.

Вежи ми сламку око руке,

толико ми треба.

И веруј!

Издржаће!