Захвалност ранама

Не живим без суза,

изневерила бих ране

које су због мене крвариле…

 

Не питај ме у шта су израсле,

њихов је избор

да крију наказност

коју су други испровоцирали.

 

Због њих се мењам,

дугујем захвалност за снагу,

иако су ме пекле…не замерам!

Tуђим су копљима пробадане.

 

Те исте ране су ме ватрено браниле.

Чиме другим

него сузама да их очистим,

док под истом кожом не зарастемо!

 

1718_Sara_Anna_270
фотографија: Lois Greenfield

 

 

Одлив великих и малих слова С…други део

Стоји тиха на прагу држећи те чврсто за руку. Не примећујеш то, али њеним очима теку кише. И даље је тиха, а ја по први пут не разазнајем боје које испира. Осећам дрхтај којим сече ваздух до мог погледа. Оно преиспитивање из ћошка спаковане собе испратило нас је до излаза. Први пут не бежи сама и та мисао јој урезује  бору. Continue reading “Одлив великих и малих слова С…други део”