Сируп од трешања

Просула сам јутрос сируп од трешања по сасвим новим сновима. А била сам их лепо распаковала, класификовала, налепила сваком време дозревања и оставила да преноће. Уништени… Само сам непомично стајала изнад њих. Нисам пробала да их очистим, поново средим. У најмању руку би на том месту израсло једно острво… Није ми се дало да их […]

Read More Сируп од трешања

Срећа или…

Поново долази. У налету. У бујицама. Пуни ми очи Сунцем, тоне у мене, понире, тече енергијом Богова. Има ме. Док плави сваку пору шире се зенице, плућа пуне ваздухом, тешко дишем и коначно попуштам под великим обојеним таласом. Има ме. Све око мене постаје широко и светло. Сенке се далеко на хоризонту издижу и дају […]

Read More Срећа или…

Измаштани пријатељу знам да постојиш 

Звезде су другачије распоређене него што памтим. Једна се клати на тамном платну и прети оштрим краком разбијање илузија. Док се у том паду златасто расипа схватам колико ми требаш. Изван границе маште. Недостајеш! А знам да не могу да тражим да одеш корак уназад иза оног грубог одласка без освртања. Нејављања! Тишине! Признајем, одрастала […]

Read More Измаштани пријатељу знам да постојиш 

Црвена жеља

Путовала је преко планина, испод земље, цепала је атоме, мрвила свест. Испратила сам је кроз страхове које је једним потезом гурала у ћошкове савести. Једна суза клизи до ивице кревета, а ми се само правимо да се улила у сан. Да никада није постојала. Покривам је хладним дланом, а она ломи границе логике и тихо […]

Read More Црвена жеља

Изненађење

Снови су луксуз! Призивам их да ме посете и обрну круг око срећне звезде. Да се онако успут очешу о месец и поспу мало сребрне прашине по образу. Призивам, молим, готово просим… И измолим тако један сан, сав сив, крезав, унео ми се у лице у кошмарном вртлогу. Стегао ме… не пушта. И очи су […]

Read More Изненађење