Несебично

Пусти ме да се јoш једном

сигурна пробудим у хармонијама.

Да одиграм улогу великог свирача!

Још једном да одсвирам приглупу младу,

наивно дете, поквареног старца…

да изневерим идеал,

поклoним се у публици – Теби,

за жвакање звука на суво,

за лакоћу којом је обојен немир.

Волела сам наклон у просутим ритмовима…

звук освојен жељом да свирам из потребе…

заљубљена у инструмент

који ћу једном освојити.

14 thoughts on “Несебично

  1. 🙂 Mora da si opet nešto šaputala reci ( a i ona tebi ) 🙂 jer ste iznedrile nešto najlepše što si napisala 😆

    Dozvoli da budem subjektivna.

    Like

    1. Ćakulanje, raznih je ovde šaputanja bilo ….a pomalo i nostalgije za danima koji su bili ispunjeni sviranjem i zahvalnost mojoj profesorki, koja me je naučila kako da pretvorim u zvuk sva ta moja čavrljanja sa rekama i vetrovima! 🙂

      A tebi je naravno sve dozvoljeno! 😀

      Like

Leave a comment