Измаштани пријатељу знам да постојиш 

Звезде су другачије распоређене него што памтим. Једна се клати на тамном платну и прети оштрим краком разбијање илузија.

Док се у том паду златасто расипа схватам колико ми требаш. Изван границе маште.

Недостајеш! А знам да не могу да тражим да одеш корак уназад иза оног грубог одласка без освртања. Нејављања! Тишине!

Признајем, одрастала сам!

Како те сада позвати, како ти сада писати? Како те загрлити?

Гомилају се под кожом и нарастају сва твоја дозивања. Причаш ми често, некада ћутиш, скупљаш сузе у углу капака, па их горко прогуташ. Припремаш ми доручак, црну кафу…себи чај. Док гледамо филмове ти дланом гужваш један топли ослонац на мом потиљку.

Сваки наш тренутак знам! Ми и сада причамо. У зеницама играју одрази и видим како гуташ кнедлу, одлазиш и недостајеш.

Пријатељу, прерасла сам бајке. Знам да постојиш. Није ли време да се заиста сретнемо? Није ли сада време за базусловно сапутнишво?

Илустрација: Јана Фаркаш

4 thoughts on “Измаштани пријатељу знам да постојиш 

    1. Управо тако, не знам да ли би се то лепше и боље могло описати него оваквим коментаром. Чини ми се да ћу те често цитирати.
      Хвала на дивним речима.
      Поздрав драги Станимире!

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s