Црвена жеља

Путовала је преко планина, испод земље, цепала је атоме, мрвила свест.
Испратила сам је кроз страхове које је једним потезом гурала у ћошкове савести.

Једна суза клизи до ивице кревета, а ми се само правимо да се улила у сан. Да никада није постојала.

Покривам је хладним дланом, а она ломи границе логике и тихо гори кроз црвени мрак.

Све је црвено!

Црвене су усне, шал око мог врата, црвено је небо када се дан скраћује, црвено је срце, црвен је танго.

Правим се да је најгоре прошло. Клизим у још један дан, чврсто стежем руку ветровима и гурам овај облак даље.

Градила бих заувек.

Илустрација: Јана Фаркаш