Одлив великих и малих слова С…други део

Стоји тиха на прагу држећи те чврсто за руку. Не примећујеш то, али њеним очима теку кише. И даље је тиха, а ја по први пут не разазнајем боје које испира. Осећам дрхтај којим сече ваздух до мог погледа. Оно преиспитивање из ћошка спаковане собе испратило нас је до излаза. Први пут не бежи сама и та мисао јој урезује  бору.

Знаш, она носи снагу промене једнако као и снагу да се укорени. Нисам нигде видео такво ткање бића, нити мислио да уопште постоји. И не знам како ово да ти кажем, али видео сам како је у руб капе зашила парче страха. По томе знам да је овај бег другачији од свих предходних. Записала је једном како јој одалсци дају неописиву веру да припада свему, снагу да изгуби себе и оствари се у новом животу не одричући се старог. Увек је говорила да једино енергију таквих спознаја није могуће описати. Зато је згужвала тај папир  и од тада једино о томе не пише.

Дубоки удах покреће шал не њеним грудима а она га, покривајући поглед трепавицама, пушта да се припоји ветровима. Јасно видим како гута последњи облак кише и она лагано стаје.

……………………………………………………………………………………………….Кренули смо.

Увукла је руку у џеп моје јакне и пустила те да одвојиш прве кораке и одредиш смер. Из њених стопала за собом вучеш једва видљиве, вретенасте нити, а ја тек сада схватам шта си од ње (сем црвеног белега на потиљку) наследио.  images (1)

Advertisements

16 thoughts on “Одлив великих и малих слова С…други део

    1. Смерови су разни, деца најбоље осећају прави, па их треба послушати….а џеп је ”његов” (признајем, направила сам малу збрку пишући из мушке перспективе)
      Хвала! 😉

      Like

      1. Ne ne, nisi napravila nikakvu zbrku 🙂
        Samo, ja sam dobio dojam da na kraju pišeš u tri lica:
        “Uvukla je ruku u džep moje jakne i pustila te da odvojiš prve korake i odrediš smer. Iz njenih stopala za sobom vučeš jedva vidljive, vretenaste niti, a ja tek sada shvatam šta si od nje (sem crvenog belega na potiljku) nasledio.”
        Znači: on, ti i ona. I to mi se baš dopalo 🙂

        Like

      2. Интетресантно, може се читати на разне начине, и хвала што си отворио један нов 🙂
        Идеја је била да је треће лице дете, мало слово с 😉

        Like

  1. Zaboravih, u prvi čas sam pomislio da se u drugom licu jednine obraćaš meni, čitatelju, ali sam nakon ponovnog čitanja zaključio da je ono iz predhodnog komentara 🙂

    Like

    1. Хахаха, рекох ти ја – збрка… 😀
      У питању је породица: он, она и дечак….
      али ми се јако свиђа и твоје виђење: две особе у једној и дечак.

      Like

  2. Ej mozda ja jesam shvatio dobro (citarao sam te) ali si ti posve u pravu, sad sam citao i prvi i drugi deo, prvo drugi, pa sam se podsecao prvog, pa opet drugi… velika slova se plase kraja recenice, a mala bas naprotiv, prolongirace ga, “video sam kako je u rub kape zasila parce straha”, eto tako znam 😉 kako si sve ovo (pre)divno napisala :*

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s