Тиха мисао

Као када се међу прсте увуче со и пријатно зашкрипи…

Као када косу вежем ветром и отопим прву пахуљу на уснама…

Као када сунце изврне лице ноћи и видиш до белог хоризонта,  до мене…

Као када мирише тихо чекање…

Тако се међу кости сместила једна танка, неизрецива мисао.

book-and-pen

Advertisements

8 thoughts on “Тиха мисао

  1. a kada bi se izrekla (nijedna nije neizreciva dok se ne dokaze suprotno) zaparala bi i nebo i zemlju i ne bi ni bilo horizonta, sve bi ih stopila u jedno 😀 stvarno lepo napisano, tiho.

    Like

    1. 🙂 🙂 🙂 Управо тако! Хвала!
      Често сам у дилеми када је у питању изговарање одређених мисли….овај пут тихост је решила. 😉

      Liked by 1 person

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s