Одлив великих и малих слова С

……………………………………………………………………………………………………..Одлазимo!

Кофер је спреман. Спаковала је омиљену ешарпу, свеску са записима и оловку; платно које је наследила од своје баке, под њим си крштен; плех, такође бакин, у ком мирише све што спреми.

……………………………………………………………………………………………………….Крећемо!

Видим како се дланом, којим додирује уредно спаковане ствари, последњи пут преиспитује: Да ли дом мора да буде тамо где су ме родили, зар не припадам свугде? Зеницама зрелим као црни дудови грли наквашено брдо иза нашег прозора. Она још није  живела у свим својим кућама.

За тебе ће све бити другачије. Ти ћеш заиста моћи да кажеш да припадаш свету, а не једној његовој улици. Зар ти управо то нисмо обећали на рођењу? Зар нисмо сви узвикивали, ти заслужујеш све(т)! А када решиш да се овде вратиш, посети куће које су зидане честицама од којих си и ти постао. Обиђи шуме, паркове, улице, упиј мирисе из прича које ће за тебе писати. Не очекуј да ће и она кренути са тобом. Гледала ју је како се криви, како нас све дроби, чула је тај звук извлачења костију из орбите великог слова С!

……………………………………………………………………………………………..Хајде, време је!

Чинићемо на другом месту! У подножију дрвореда за које не знамо како су на то место доспели, под каквим маглама су кривили своја стабла и ко је о њима бринуо. Она тихо затвара врата пред стазом која води до куће, изговари неке речи које не схватам, али ти је гледаш као да разумеш. Она зна да те одласком враћа тамо где сама више никада неће доћи.

У ту далеку земљу……………………..Нашу земљу………………….Земљу на слово С!

images (1)

Advertisements

6 thoughts on “Одлив великих и малих слова С

  1. Има ту размишљања о трајном одласку једне мале породице из једне мале земље. А истина је, одлазак често значи и повратак.
    Поздрав!

    Like

  2. Ja kako sam shvatio ovde odlazak nikako nece da znaci povratak, s’ tim da neka slova kao da ne bi ni isla i te “zenice zrele kao dudovi, koje grle nakvaseno brdo iza prozora”… a opet ti “drvoredi” nekako mame, kako bilo samo ti “cini” ovako, a ja cu da uzivam (sa ili bez bakinog pleha 😉 )… 🙂

    Like

    1. Добро си ти схватио, велика слова се стално двоуме, стално би мељала, бежала се и враћала, и за њих одлазак сигурно не значи повратак, али за мало слово?…много питања се може поставити када се одлази далеко и на дуго, а она размишља о једном:
      Да ли је могуће, издовојити дете из једне средине, пружити му могућност да одрасте у неком уређенијем окружењу, а истовремено сачувати завичај у њему и вредности у које верујеш? Можда зато жели да га одласком врати, јер једино још у повратку здравих види опоравак свог завичаја.
      А бакин плех је бесмртан и има довољно мириса за све. Драго ми је да уживаш 😉

      Like

  3. Baziraću se ovaj put na jednoj rečenici koja me je naterala da se zamislim oko darivanja života. Zaista, rođenjem živo biće dobije jednu slobodu ali kroz život to sve olako može postati i ropstvo. Ropstvo koje se zaboravlja.
    A, zavičaj…zavičaj kao neki prepoznatljiv miris koji te vraća u jedan period. Uranja i izranja te u jedan period u jednom trenutku.
    Odlično, sviđa mi se. 🙂

    Like

    1. Управо тако, све се смести у душу када у име новог, малог живота треба донети велике одлуке. Која од изабраних страна ће за тај нови живот значити слободу, а која ропство?
      Једно је сигурно, мириси се морају сачувати! Меморија мириса је трајна 🙂
      Хвала ти!

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s