Гумена река

Непозван сан исплетен тајном.

Нестварно тамна ноћ, тешка…

Испред нас старица.

Води нас до реке где дугим,

лаганим покретом руке

започиње причу о тајни таласа.

А река густа, гумена.

Месец  исцртава те необичне таласе,

док их старица меким длановима обликује у маске.

Говори о једном дану заглављеном у исту овакву ноћ.

Време мери корацима залуталих пролазника

и чува их стого, као тајну.

Неми смо у сопственим траговима.

Њено лице је сјајно, очи бистре,

коса седа, увијена плетеницом у венац,

леђа благо повијена , а глас мек.

Ипак осетили смо да повратка нема,

да нас та старица својим чудним причама

води путем који нећемо упамтити.

Схватамо, као у сну, да смо нестали.

Advertisements

4 thoughts on “Гумена река

  1. Nemam običaj samo da napišem “sjajno” u komentaru ali ova pesma je toliko zaokružena i odlično napisana da nemam nikakvog izbora. Priča koja bi mogla komotno da stane na x strana stala je u pesmu. Bravo!

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s