У пољу макова

Црвеним мирисом

обојени дланови….

Упијам простор између

жеље и страха

да отворим небо.

Остају отисци прста

на огледалу

необухватног поља,

док растем у међупростор.

Земљу по којој

ширим руке,

упијам сунцем,

док додир стопалима

испуњава крик

црвених макова…

Advertisements

15 thoughts on “У пољу макова

  1. cakulanje

    Sneno moje peščano i drago, kako bi ono samo htelo da se propne koliko je god moguće i dohvati trepuške zvezdama, da ponese crvena polja sa sobom, ali i da se vrati, kad god to poželi. Želim ti da ih sva popuniš sobom; nebeske i zemljane svodove da preletiš i spojiš i pomiriš, da ne bude krika, ako je to uopšte izvodljivo; da svuda stigneš svojom igrom u prostorima, da sve doživiš i opipaš.
    Od sveg srca ti to želim 🙂

    p.s.
    vidiš kako ta crvena prosto prkosi svemu, zar ne?

    p.s. s.
    Poneću koji sa sobom i misliću na tebe danas, veruj 🙂

    Like

  2. Neverovatno kako si osetila svaku želju ispisanu izmedju crvenih redova! :)..vidim da su i tebe dotakli čarobni makovi i slobodno se vrati kada god poželiš da odlutaš u medjuprostor. Ima ovde mesta za mnoge sanjive dlanove,…. 😉

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s