Гавран

Седи ми у крилу Поов гавран.

Ћути.

Мирним погледом зрелих зеница

пробија кожу, дубоко, до потиљка.

Шири крила високо до мојих груди,

извијеним телом показује моћ.

Леђима прислоњена уз зид не осећам страх,

само тихо спајање са црном птицом.

Знам да ћу прстима, на крају овог сна,

извајати његово тело у сребрној боји.

Примићу  у своје дланове сјајни кљун

и упити оснажени дах.

Изнад наших глава

стоји пурпурни месец,

слива се низ тамно небо у чисту жељу.

Грлим је и настављам да сањам

исијавање тамних зеница.

Advertisements

17 thoughts on “Гавран

    1. Marjane, za sada sam samo inspirisana Poovim pesmama i tekstovima, nisam sigurna da moje sposobnosti idu tako daleko 😉 …u svakom slučaju hvala i dobro došao! 🙂

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s