Округла недођија

Ако рукама зароним дубоко у себе,
да ли ћу те слепог напипати?
Можеш ли из моје таме обухватити ћошкасту душу?
У борби за многодушност,
за трагове сталног настајања,
нисам разумела да треба да се самоогласим.
Осмех – да ли је једина одредница трајања?
Ако га носиш – постојиш…
Ако га кријеш – не припадаш…
нигдина по заслузи!

Лепо је то што је неко одлучио
да ми зеницу жигоше ожиљком,
по ком ћу тражити сопствену рану.
Лепо је то што је неко уместо мене решио
да стрпљењем оперем образ.
Док чекам скакућем у месту…
чујем oдјек o туђи оклоп
са друге стране округле недођије.
Довикујем да ухвати жеље
које упадају у пукотину
док трескам патикама
по Земљиној кори.

Испод ког ока да погледам небо
док немарно расипа звезде?
Хоћеш ли озбиљно схватити ово писмо
ако га напишем левом руком,
окренем главу на другу страну света?
Није истина да ћу издати
ако се одрекнем себе…ја немам себе…
то је бар чврсто постављена карика,
док ја и данас звецкам ланцима
по зидовима лимене куће
као дух туђег заборава.

Advertisements

20 thoughts on “Округла недођија

    1. Šunjo, nemoj da brineš, ”levi” su uvek pomalo neozbiljni i blesavi…:)
      Čim je moj tata je video da ”čudno” držim olovku u ruci, rekao je: ”Aaaa, ne, ovo dete neće biti levo”, pa me naučili da pišem desnom…i to je sve što su uspeli da urade… i dalje sam ”leva” 😀

      Like

      1. Peščana,
        i mene su pokušali da okrenu nadesno, ali nisam se dala. Jedino kredom umem da pišem sa obe ruke.
        Sad mi đavo kriv kad vidim da mi duša ima dva ćoška i put u beskraj sa crno-belim semaforom. 🙂

        p.s. sviđa mi se ovaj levi čokoladni pesak 🙂

        Like

  1. Šunjo, ćoškaste duše su mi posebno drage….taj tvoj semafor je zaslužan za raznovrsna šunjatanja, u kojima uživam! 😉

    Šaljem čokoladni poljubac 🙂

    Like

  2. cakulanje

    Čitam komentare i razmišljam kako je najčudesnije u svemu to, što svako od nas ima sopstveni doživljaj, potpuno različit od autorovog. Ali, u tome i jeste čarolija. Na mene je ostavila utisak tvoja ‘nigdina’, jer su pesničke kovanice uvek lične, a nas čitaoce, dotaknu ili ne dotaknu. Ne znam zbog čega sam se prepoznala u celom stihu ( “Nigdina po zasluzi” ), a neću ni da mislim – prepustiću se lepoti rečenog.
    Pozdrav od još jedne ‘leve’ 🙂

    Like

    1. Leva, za pravi stih si se zakačila…’nigdina’ ima posebno mesto u ovoj pesmi.
      Drago mi je da si to osetila….mada ne i to da si imala priliku
      da upoznaš dospodju Nigdinu – izuzetno neprijatna žena! 😉

      Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s